Zašto treba odlaziti na časove gitare. Autor Petar Jelić Yu Grupa
Ovo je blog autora Petra Jelića muzičara i gitariste našeg poznatog i legendarnog benda YU GRUPA. Ideja ovog bloga je da proširimo vidike i shvatimo zašto treba ići na časove gitare. Zašto zapravo časovi gitare ?
ZAŠTO TREBA DOLAZITI NA ČASOVE GITARE?
Autor Petar Jelić – Yu Grupa
Često me ljudi pitaju zašto je u današnje vreme potrebno dolaziti na časove gitare kada postoji toliko informacija na internetu i online časova, koje svako sam kod kuće može da savlada?
Moj odgovor je uvek isti…
Jeste da danas imamo neverovatan broj informacija i objašnjenja na internetu i to je fantastično. Problem je u tome što bilo ko od nas, kada se zainteresuje za određenu stvar i počne sam da istražuje i sebe da podučava, mora biti svestan da će njegov put učenja biti dug i pun grešaka, od kojih će veliki broj ostati tu zauvek i onemogućiti ga da napreduje na pravi način.
Zašto znam da će se greške desiti?
Zbog nepoznavanja materije nemamo objektivan kriterijum na osnovu koga možemo da ocenimo da li određenu vežbu ili segment radimo ispravno ili ne. Pogotovo u početku, potrebna je pomoć profesora koji će nas postaviti na pravi put i stručno provesti kroz početne korake.
Kako su onda to uspeli svi ljudi koji su na početku stvaranja Rock ‘n’ Roll-a sami savladavali veštinu sviranja instrumenata?
U vreme njihovog nastanka nikakvi kriterijumi nisu ni postojali. Oni su bili stvaraoci budućih kriterijuma i pioniri koji su nam otvorili vrata popularne muzike i ostavili neizbrisiv trag i uticaj. Ali sama njihova veština sviranja je bila na mnogo nižem nivou u odnosu na današnje generacije.
Sve ovo govorim isključivo iz razloga što se danas veština sviranja PODRAZUMEVA i treba je što brže i pravilnije usavršavati jer je brz napredak u sviranju kao i poznavanje teorije, pored UMETNIČKE IDEJE, postao STANDARD na osnovu kojeg se buduće kolege prepoznaju i prihvataju.
Ono što nam danas nedostaje, a jako nam je potrebno, je povratak SUŠTINI, to jest PESMI!
Pesma je ono što ostaje i ono što čini nečiju karijeru veličanstvenom.
Pesma postaje popularana, počinje da je sluša veliki broj ljudi, počinju da pričaju o njoj i da je komentarišu. Pesma počinje da ima uticaj na društvo, što znači da počinje da se prenosi umetnikova ideja, poruka, mišljenje!
I tada umetnost dobija svoj pun smisao i ostavlja svedočanstvo o generaciji i vremenu u kome je nastala!
Upravo su SUŠTINA (pesma) i FORMA (znanje/veština) dve stvari koje međusobno uklopljene daju pravi rezultat.
I opet se može očekivati pitanje, a kako su pioniri popularne muzike sa tako malo znanja, odnosno veštine, pravili tako dobre pesme?
Upravo zato što su se skoncentrisali na poruku i na želju da komuniciraju. Snaga čiste poruke je ostavila u drugom planu nepotpunost veštine, kojoj su naravno i oni težili. Mogu da kažem da je blaga nespretnost u sviranju i produkciji doprinela da se mnogo više svi skoncentrišemo na SUŠTINU, odnosno PESMU i njenu poruku.
Upravo su ovo teme o kojima, između ostalog, mladi umetnik treba da raspravlja sa svojim profesorom na časovima gitare i da na osnovu njih formira svoje mišljenje i način razmišljanja.
P.S. Kao primer za priču o povratku suštini (PESMI), kao i neopterećenosti produkcijom, predlažem da pogledate jedan lep, lak i nepretenciozan film koji upravo o tome govori Begin Again.
You Grupa: Žika Jelić, Dragi Jelić i Petar Jelić i naravno Žule
